Odavanje najpoverljivijih državnih tajni u interesu javnosti – da ili ne?

Piše: Tadej Kurepa
Recenzija filma The Pentagon Papers (2003)
Režija: Rod Holcomb

Protagonista filma je izuzetni mladi analitičar, koji je subjekt američke hladnoratovske ideologije širenja liberalno-demokratskih vrednosti i opasnosti od komunističkog domino-efekta. Njegova najveća želja je da doprinese pobedi Amerike i zbog toga počinje da radi za RAND korporaciju, jedno vreme radi za Pentagon, odakle se ponovo vraća u RAND i odlazi u Vijetnam da bi na licu mesta proveravao izveštaje koji se šalju, kako bi povećao tačnost podataka koje dobijaju analitičari u Americi.

Međutim, kada je dospeo u centar dešavanja, u srce ideologije, shvatio je koliko su izvešaji lažirani. Shvatio da niko, zapravo, ne zna šta se stvarno dešava i da je politika koja se vodi potpuno pogrešna.

Pentagon files

Njegovo razočarenje se nastavlja i nakon povratka kući, kada njegov izveštaj stavljaju u fijoku; ovo razočarenje se produbljuje kada dođe u posed velikog internog vojnog izveštaja na preko 7000 strana u kome se jasno vidi istina o angažmanu u Vijetnamu. Nakon što je bezuspešno kontaktirao razne liberalne političare nudeći im dokumente do kojih je došao, odlučuje da o podatke učini javim i daje ih novinarima...

Suština američke spoljne politike za vreme hladnog rata bila je da se spreče komunisti da dođu na vlast u bilo kojoj zemlji, u strahu da će ubrzo i okolne zemlje takođe postati komunističke, padajući jedna za drugom kao domine. U osnovi ove politike je bila strategija stvaranja pojasa anti-komunističkih zemalja od mediterana do dalekog Istoka. Cilj je bio da se spreči širenje uticaja Sovjetskog saveza, posebno izlazak na topla mora. Ukoliko se ovo razume, lakše je shvatiti i celokupan američki angažman u Vijetnamu i ostatku Jugoistočne Azije.