Dušek

Piše: Nevena J.
Dušek nije samo deo kreveta koji nekima na kraju dana pruža utočište i parče raja koje vodi u zemlju snova. Naprotiv, njegova svrha je šira od francuskog kreveta. Pomaže i u borbi protiv silovanja
Studenti nose dušek u njujorškom Univerzitetu Kolumbija, protestujući zbog toga što nije kažnjen silovatetlj njihove koleginice

Dušek je nekada bio samo gomila slame. Bio je to luksuz pre mnogo, mnogo godina. I danas se koristi slama, ali retko. Povezana je sa Božićem, mada i to sada radi malo ljudi. Običaj je bio da se na Badnje veče spava na slami. Takođe, koristi se i naziv „madrac“, uzet iz arapskog jezika. Znači „nešto spušteno“. Odnosno, govori o tome da su nekada ljudi spavali samo na dušeku (ili prostirci), bez kreveta.

Dolaze u raznim sastavima i oblicima. Na primer, neki u sebi imaju vodu umesto federa. Mada je bolje biti obazriv tokom njihove upotrebe. Prvi vodeni kreveti su se pojavili još pre naše ere, kada su se kreveti pravili od životinjske kože napunjene vodom.  Dušeci na naduvavanje idu od onih za plažu, do velikih. Dobro dođu kamperima. Ukoliko je podloga na kojoj se šator nalazi suviše hladna/neravna/tvrda, dušeci su spas. Rasklopi se, naduje et voila - spremno za spavanje.

Jako su korisni kada ste daleko od kuće. Ispumpani, mogu da stanu u gepek. Ko ne ide kolima, može da se posluži dušekom za plažu. Godinama, proizvodnja se poboljšavala i korišćeni su novi materijali. Neki su čak i fensi, koristi se memorijska pena. Preporučljivo je menjati ih posle nekog vremena, jer se namnože grinje i još neki mikroorganizmi.

Neki obožavaju da skaču po njemu.

Pomaže i na druge načine. Tokom poplava, on je mnogim evakuisanim ljudima bio podloga za spavanje u velikim halama i salama. Može da  ga nosi jedna osoba, i ne zauzima mnogo prostora. Neki i kod kuće spavaju samo na dušeku. Nije velika razlika.

Ipak, on može da pomogne i na protestima (doduše, ne toliko dobro kao stiropor).

Studentkinja Univerziteta Kolumbija je silovana, a lik koji je to uradio, nije kažnjen. Još gore je to što ona nije jedina žrtva istog momka, a protiv njega su do sada sve tužbe odbačene. Zbog toga ona za sobom nosi dušek (koncept je težina koju nose žrtve nasilja), dok on ne bude kažnjen. Dušek je metafora. Ona je silovana u svom krevetu. Jednostavno, nošenje dušeka predstavlja iznošenje dela svoje intime u javnost, a u isto vreme je i težina, u svakom smislu.

Njen slučaj kao da nije važan Univerzitetu Kolumbija, koji ne ume da reši probleme kršenja prava. Ona kaže da to nije protest, već više performans. Ipak, njegova svrha i jeste otvaranje očiju i prikaz problema, te ima aktivističku poruku. Priča oko ovoga nije ostala na njoj. Drugi studenti su joj se pridružili, ne samo što se nošenja madraca tiče (studenti su „podelili taj teret“ sa njom), već i sa transparentima.

Stanje sa silovanjem, inače, ni kod nas nije mnogo drugačije. Često se silovateljima i smanjuje kazna, a silovanje se smatra lakšim prekršajem.

I ne samo to. Ova priča je tek početak borbe protiv silovanja i seksualnog nasilja. Počinje da se širi Univerzitetom i među vršnjacima. Postoji i hashtag #carrythatweight, koji bi trebalo da pokrene revoluciju što se toga tiče.